Dream♥
Dugačka ulica preda mnom, sva onako mračna, plaši me. Kao da sam zarobljena u ovom trenutku, niko drugi ne postoji osim mene i ove ulice beskraja. Koračam polako, gotovo nečujno i na prvi pogled smireno, kao da je sve na svom mestu. Ali ipak, samo ja znam kakva se borba vodi u meni. Strah, napetost i iščekivanje imaju brojniju vojsku, ali nada uvek postoji. Nada je onaj žuti list pokraj puta koji sam krajičkom oka spazila. U ovoj tamnoj, jezivoj monotoniji koja se pruža do beskonačnosti i još dalje, postoji nešto pozitivno, svetle i tople boje.
Nastavljam da koračam, jer znam da sa svakim sledećim korakom sam sve bliža beskraju. Tamo me čekaš ti, tamo je kraj ovog košmara.
Ovo sam pisala odavno. Nikome nisam pokazala. Iskreno, mislim da je glupo, ali me zanima vaše mišljenje. 
Nemoj nikad za neku svoju tvorevinu da kažeš da je glupa :) i gde si nestala? Ponadah se da ću te češće viđati i čitati :)